Зорана Сцхултз ће се домаћој читалачкој публици представити као аутор књиге Укус греха, коју су многи окарактерисали као први прави српски еротски роман. Без предрасуда, улепшавања и стида, ауторка осликава свој живот који је пун контраста – од сиромаштва до гламура, љубави и мржње, батина и пољубаца.
Због чега сте се одлучили да напишете књигу у којој говорите о важним сегментима свог живота?
- Када сам почела да пишем, нисам ни сањала да ће мој рукопис бити штампан и преточен у књигу. Док сам писала, желела сам само да из себе “избацим” све оно што сам до тада доживела и преживела, људе које сам упознала, ситуације у којима сам била. Слушајући приче својих другарица, видела сам да је мој живот имао много чудних сегмената и догађаја, који нису тако уобичајени, који се њима нису дешавали. Мислила сам да је папир за то идеално решење. Показало се да сам била у праву! Тај папир је био диван саучесник који је сваку моју написану реч стрпљиво примао и ослобађао ме тешких сећања која су годинама била дубоко закопана у мени!
Коме сте ову књигу наменили, којој читалачкој публици? Која је порука књиге?
-Књига је намењена свима. Ја нисам неко ко другима било шта поручује, али ако неко из моје књиге добије или схвати било какаву поруку, онда је нисам написала узалуд!
Ваши пријатељи и неки писци који су књигу прочитали, рекли су да је ово први прави српски еротски роман. Да ли се слажете са тим?
- То што моји пријатељи и неки писци ово сматрају првим правим српским еротским романом је велики комплимент за мене. Дивно је бити у нечему први!
У књизи се спомињу ваше везе са славним мушкарцима. Ко су ти мушкарци, да ли ћемо сазнати њихова имена док будемо читали књигу?
- Сва имена су у књизи промењена, али се да наслутити о коме је реч.
Отворено пишете о превари коју сте доживели. Како превара утиче на сујету и его жене, како сте је превазишли?
- Превара се никада не може превазићи. Увек остаје ожиљак, али не треба заборавити да и ми другима остављамо ожиљке! Ако волимо чистог срца, онда сујета не постоји. Јер, ја волим зато што волим, а не да би ме други волели.
Имате велику децу, имате и унуке. Како ће ова прича утицати на њих?
- Сигурна сам да ће нас то још више зближити.
Пошто је ово прича о вашем животу, о беди и гламури, сузама и смеху, боли и радости, сада са ове дистанце, како бисте у једној реченици описали свој досадашњи живот?
- Описала бих га као живот који апсолутно треба живети, увек изнова и увек баш такав какав је, са свим успонима и падовима, јер ме је тако научио да несебично волим!